Koja je najveća mana automobila bez vozača?

Uvođenjem autonomnih vozila u saobraćaj očekuje se smanjenje udesa i smrtnih slučajeva, koji najčešće nastaju greškom vozača, odnosno čoveka. Ova praksa je počela uveliko da se primenjuje u svetu, premda se najviše radi o fazi testiranja i trci velikih kompanija za razvoj autonomnih vozila. 

Proces punjenja električnog automobila

Međutim, da li su vozila bez vozača 100% pouzdano rešenje i koje su trenutno najveće prepreke za masovnu proizvodnju autonomnih vozila? 

Trenutni rezultati i potencijalne mane autonomnih vozila

Najveću kilometražu do sada prešao je Nissanov automobil bez vozača, koji je u Velikoj Britaniji uspeo da pređe 370 kilometara, što je najkompleksnije i najduže putovanje u toj državi dosad. 

Nissan LEAF, tehnološki napredno vozilo ovaj put je prešlo uz pomoć osam laserskih čitača, sedam kamera, radara postavljenog oko vozila i šest kontrolnih jedinica u prtljažniku.

Proces punjenja električnog automobila marke Nissan

Međutim, kao i svaki drugi IT sistem i veštačka inteligencija je podložna hakerskim i kibernetičkim napadima, koji mogu ozbiljno da ugroze pravilno funkcionisanje vozila i da izazovu velike probleme u saobraćaju. 

Štaviše, ne morate biti IT stručnjak da biste prevarili ovaj napredni sistem veštačke inteligencije (Al) – dovoljno je da prelepite saobraćajne znakove, poput znaka STOP, kako biste sprečili sistem da ga prepozna, ili da dodate boje na putu kako biste zavarali navigaciju. 

Ukoliko sprečimo Al-a da prepozna objekte oko sebe, njegovo ponašanje u saobraćaju može postati opasno. 

Kako sprečiti maliciozne napade na sistem veštačke inteligencije?

Izveštaj Agencije za kibernetičku sigurnost Evropske Unije (ENISA), kao i Centra za istraživanje (JRC) ukazuju na  bezbednosne rizike povezane sa uvođenjem veštačke inteligencije u autonomna vozila i daju preporuke kako ih izbeći. 

Jedna od preporuka tiče se redovne provere Al komponenti tokom čitavog njegovog životnog veka, jer je sistematska provera Al modela preduslov da vozilo funkcioniše ispravno kada je suočeno sa neočekivanim situacijama, ili malicioznim napadima.

Druga preporuka je kontinuirano procenjivanje i prepoznavanje novih rizika povezanih sa uvođenjem Al sistema u autonomne automobile. Automobilska industrija se menja i kreće u pravcu digitalnog dizajna i razvoja ne samo veštačke inteligencije, već i kibernetičke sigurnosti. 

Čitav automobilski sektor je podigao nivo svoje svesti i pripremljenosti da konstantno unapređuje sposobnost sistema da reaguje na incidente, što ne treba da čudi uzevši u obzir procenu da će industrija autonomnih vozila 2035. godine vredeti 1,2 bilijarde dolara