Kakve su bile reakcije naroda na prvi automobil u Srbiji 1903. godine?
Da li ste znali da je prvi automobil u Srbiji stigao vozom iz Beča, tadašnje Austrougarske još davne 1903. godine?
Ponosni vlasnik do tad neviđenog čuda tehnike bio je ugledni beogradski trgovac i bankar Boža Radulović, a on ga zapravo nikada nije vozio jer se plašio da sedne za volan.
Automobil je plaćen 12.000 kruna, što je u to vreme bila cifra za koju je bilo moguće kupiti jednospratnu kuću u Knez Mihailovoj ulici.
Mehaničar kao dodatna oprema
Pre skoro 120 godina, prvi automobil marke Nesseldorfer stigao je sa mehaničarem koga je poslala fabrika, kako bi bio na raspolaganju novom kupcu 45 dana i obučio ga vožnji.
Prvi srpski vozač bio je Sreten Kostić, zanatlija i veliki prijatelj Bože Radulovića koji je na njegovu molbu pristao da mu bude lični šofer.
Boža je baš Sretena izabrao zbog zanata kojim se bavio. Naime, Sreten je bio fotocinkograf, koji je u to vreme bio veoma cenjen zanat i zahtevao je mirne i precizne ruke, premda automobili iz tog vremena nisu bili ni brzi ni precizni.
Reakcije naroda na kočiju bez konja
Prvi automobil dočekan je sa velikim podozrenjem. To su bile bučne mašine čiji rad motora je zvučao kao mitraljez, pa je plašio građane, konje i stoku.
Reakcije naroda na kočiju bez konja bile su urnebesne i bizarne, ne toliko na prestoničkoj kaldrmi koliko po seoskim područjima. Kako je Sreten kasnije ispričao, jedno čobanče je počelo da beži glavom bez obzira uplašen od buke, ostavivši stado ovaca za sobom.
Slična situacija je bila sa jednom ženom koja se slučajna našla noću ispred upaljenih farova, pa je počela panično da maše rukama i da vrišti iz sveg glasa pre nego što je pobegla u njivu.
Misteriozan kraj prvog automobila
Samo tri godine nakon što je uvezao prvi automobil u Srbiju, Boža Radulović je bankrotirao. Sa druge strane, Sreten Kostić promenio je mnoge šefove pa je na kraju bio lični šofer kralja Petra I Karađorđevića.
Početkom Prvog Balkanskog rata, Vrhovna komanda izdala je naredbu da se svi automobili u privatnom vlasništvu predaju državi na korišćenje.
Božin Nesseldorfer je preživeo ratne godine i poslednji put je viđen u Skoplju, gde mu se gubi svaki trag.
