Istorija automobila

Možete li da zamislite život bez brzog transporta sa jedne lokacije na drugu? Naravno da ne. Razlog je vrlo jednostavan. Savremen svet pun je izuma koji olakšavaju čovekov život i rad. Gotovo da ne razmišljamo zbog čega smo u mogućnosti da sa lakoćom postižemo radnje koje su pre jednog veka bile nemoguće. Šta više, ubrzan način života od nas zahteva da tražimo nova rešenja uz pomoć kojih ćemo uštedeti još malo vremena. Ali kako je sve počelo ?

Istorija automobila započinje još u drugoj polovini osamnaestog veka, tačnije 1769. Godine. Te godine napravljena su vozila koja su se kretala na parni pogon, a bila su sposobna za transport tereta i ljudi. Razume se, ovo je doba velikih industrijskih dostignuća, kada je čovek težio da što više poveća produktivnost i smanji radnu snagu, nešto poput silnih novih automobila koji posle nekog vremena stižu za otkup automobila.

Dakle, ovo je period kada započinje savremeno doba. Parna mašina iz 1769. Godine razvijala je brzinu od revolucionarnih 9 km na čas. Prva vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem pojavljuju se 1806. Godine. Ovakave mašine postepeno su se usavršavale. U periodu od 1862. do 1866. godine Nikolas Oto razvija motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Dalji razvoj automobila vezuje se za 1885 . godinu, kada je Karl Benc u Majnhajmu patentirao svoju motornu trikolicu. Tri godine kasnije ostvaren je prvi put automobilom, i to na putu od Majnhajma do Pforchajma. Za razvoj automobila značajan je i Gotlib Dajmler, koji je sarađivao sa Vilhelmom Majbahom. Krajem devetnaestog veka, tačnije 1897 . godine, Austrijanac Rudolf Dizel usavršava motor. Krajem istog veka pojavljuje se i prvi elektromobil, koji se uspešno nametao sve do prvog desetleća dvadesetog veka. Od tada automobil sa unutrašnjim sagorevanjem preuzima vodeću ulogu, iako se elektromobil pokazao znatno efikasniji u pogledu prenosa energije. Revoluciju u proizvodnji automobila izvršio je Amerikanac Henri Ford, koji započinje proizvodnju čuvenog modela Ford T. Dvadeseti vek bio je ključan za konstruisanje automobila kakve danas koristimo. Dok se u Evropi radilo na samim vozilima, u Americi se veća pažnja poklanjala proizvodinim metodama. Uporedo sa vozilima, usavršavaju se i putevi.

Već 1914 . godine javlja se prva saobraćajna signalizacija, jer su vozila bila sve brža. 1920 . godine pojavio se automobil koji je mogao dostizati brzinu od 100 km na čas. Između dva svetska rata dosta se postiglo na specifičnostima automobila, koje su imale zadatak da obezbede sigurnu vožnju, kao i na samom izgledu. Vrhunac predratnog inžinjeringa dostignut je u periodu od 1936 . do 1939 . godine, izbacivanjem Rols Rojs Fantoma. Kvalitet ovog automobila većina proizvođača nije dostigla sve do šezdesetih godina prošlog veka.

Masovno tržište otvorilo se nakon Drugog svetskog rata, kada i započinje moderan razvoj automobilske industrije. Hladnoratovski svet izbacivao je nove modele. Svaki proizvođač pokušavao je da proširi tržište, u čemu je imao manje ili više uspeha. Šezdesetih godina, osim američkih i evropskih, na globalno tržište počinju da se nameću japanski automobili. Danas svest o potrošnji resursa sve više ostavlja posledica u auto industriji.

Teži se konstruisanju automobila koji su racionalni potrošači, pri čemu se pokušavaju zadržati njihove preformanse, izgled i otpornost delova automobila na havarisanost. Nemoguće je pobrojati proizvođače i modele, obzirom da se auto industrija svakodnevno menja i prilagođava potrebama potrošača. Moguće je samo konstatovati da je automobil od svog nastanka do danas prošao brojne faze razvoja. Početkom ovog veka broj privatnih automobila iznosio je oko 590 miliona. Do danas je taj broj svakako veći, što automobil čini jednim od najznačajnijih izuma čovečanstva.

2