Vozač najbržeg automobila Spirit of America tuži muzej

Gotovo da nema osobe i zaljubljenika u automobile koja nije gledala čuveni snimak na kom je oboren najbrži svetski rekord na kopnu. Norman Kreg Bridlov je čovek koji je 1960-ih vozio najbrži automobil na svetu. Svetski rekord je oborio uz fantastični „Spirit of America“ automobil, koji je izgledom podsećao na svemirsku raketu koja juri kopnom. Najnovija je vest da vozač Norman Kreg tuži Muzej nauke i industrije za oštećenje najbržeg automobila u dotadašnjoj istoriji.

Najbrži automobil - Spirit of America

Naime, nakon što je Norman Kreg Bridlov okačio vozačke rukavice o klin i penzionisao svoj fantastični Spirit of America automobil kojim je jurio pustinjma Amerike, dao ga je na korišćenje Muzeju nauke industrije Najnovije informacije govore da je ovaj vozač nedavno tužio Muzej za nepravilno korišćenje, oštećenje i nevođenje računa o automobilu, kao i za kršenje ugovora.

Vremešni vozač i dalje vodi računa o Spirit of America automobilu

Bridlov, iako danas 79-godišnjak koji živi u Kaliforniji odlučno želi da stane na put lošem tretiranju svog mezimca, kojim je poput rakete, na koju i podseća, dostizao brzine od preko 900 km/h.

Iako je dostizao brzine od oko 900 kilometara na čas, Spirit of America je nažalost bio slupan, nakon čega je popravljen kako bi izgledao kao neoštećeni automobil, ali više nije bio u voznom stanju. Obični automobili bi otišli na otkup havarisanih automobila, ali Spirit of America nije bio običan automobil, njime se praktično letelo! Upravo zato je nakon sudara 1964. godine, automobil popravljen, restauriran i dat Muzeju na korišćenje.

U Muzeju Nauke je proveo 50 godina, a trenutno je predmet spora između vozača Normana i pomenutog muzeja.

Automobil vraćen vlasniku sa brojnim oštećenjima

Kako je ugovor glasio da automobil sme biti izložen samo u Muzeju, bez ijedne druge komercijalne namene, takav dogovor je i ispoštovan, međutim, nakon što je Muzej obavestio vlasnika da želi da mu vrati automobil, dogovor o mestu transporta je organizovan i sproveo ga je sam Muzej nauke i industrije.

Tužba govori da je automobil vraćen Normanu sa velikim oštećenjima, pri čemu je aluminijumska spoljašnjost u potpunosti nestala, dok se „skelet“ automobila mogao videti na pojedinim mestima, kao da je preživeo sudar ili oštećenja u transportu vozila.

Ne samo što je spoljašnjost automobila bila oštećena, enterijer automobila je bio ižrvrljan „grafitima“. Takođe primetni su i tragovi sečenja samog skeleta automobila i ponovnog krpljenja.

Kako automobil nikada više neće odavati utisak originala, šteta je gotovo nezamenjiva, a Bridlov zahteva minimum 395.000 dolara naknade.

Bilo kako bilo, sigurno da će Bridlov i njegova raketa – automobil ostati zauvek upamćeni. Da li će auto opet zasijati, to preostaje da vidimo.

68